Moj izbor: Potpuno iskustvo o operaciji podizanja kapaka

Znala sam već godinama da me, kad-tad, čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Dakle, oduvek su mi kapci bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja mama ima sve isto i, kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna da je stalno drži "zakucanu" gore. Pokušava na taj način da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i izrazito funkcionalan.

Ali, nećemo da se lažemo - da mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Ispričaću vam svoju priču, moj primer, jer verujem da znanje iz prve ruke može da olakša svaku odluku.

Odlaganje i konačna odluka za podizanje kapaka

Nos sam operisala zbog devijacije septuma još u 23. godini - razbila sam ga padom sa klupe na beton kao dete. To sam morala da rešim. Ali podizanje kapaka je bila druga priča. To sam htela. Oduvek. I stalno sam odlagala.

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice već dugi niz godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre njenog profesionalnog nadzora. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Ne samo što imam dugogodišnje poverenje, nego što je ona jedna od najdetaljnijih osoba na svetu - gleda svaku sitnicu, ima oštro oko, izuzetno je odgovorna. Ipak, odugovlačila sam.

Dr Anica Jevremović mi je dva puta radila niti na obrvama, kao privremeno rešenje da malo otvorimo oko. Oba puta mi je iskreno rekla: "Niti služe da podignu obrve i privremeno će kapci delovati bolje, ali kratko i nedovoljno. Niti nisu zamena za operaciju podizanja kapaka." Istina, oči su izgledale bolje i otvorenije nakon niti dok je efekat trajao, ali to zapravo nije bio pravi tretman za mene. To je bilo čisto odugovlačenje.

I onda je konačno odluka pala. Radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine.

"Trubljenje" okolo i korisnost iskustava iz prve ruke

Kad sam to zakazala, po običaju sam "trubila" okolo šta planiram da uradim. Generalno je moj stav da bi svima nama bilo lakše ako više pričamo o ovim stvarima, jer ćemo tako čuti iskustva, savete, upozorenja… I onda, kad sam progovorila, odjednom je progovorila cela masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali neće da pričaju. Njihovo pravo, naravno. Kao i moje pravo da ne budem pristalica ćutanja. Uvek je korisno da se čuje sve iz prve ruke. Znate šta vas čeka od A do Š, ako vam je potrebno da uradite isto. I zato ću vam ispričati moj primer.

Proces: Od konsultacija do same operacije podizanja kapaka

Proces počinje konsultacijama. Uvodni razgovor sa dr Anicom Jevremović je suštinski da biste i vi znali šta da pitate i šta da očekujete. Jako je važno postaviti sva pitanja koja vas muče.

Što se tiče same intervencije, operacija podizanja kapaka traje manje od sat vremena, dakle, veoma je brza i isti dan idete kući. A sada da odgovorim na tri najčešća pitanja koja ljudi postavljaju.

1. Anestezija: Operacija se sada izvodi u lokalnoj anesteziji. Mogu da se popiju i neki lekici koji vas opuste ("ošamute"). Za one koji su plašljiviji i kojima nije dovoljno što neće ništa da osete, već ne žele ni da znaju da se nešto dešava, moguće je izvesti proceduru podizanja kapaka u analgosedaciji. To zahteva i doplatu za anesteziologa, ali garantuje da se apsolutno ničega ne sećate.
2. Cena: Cena operacije gornjih kapaka je uglavnom prilično ujednačena. Najčešće je tu negde oko 1000 evra, mada se računa na možda kojih 200 evra gore-dole, u zavisnosti od konkretne situacije koju imate i izbora anestezije. Donji kapci su uglavnom nešto skuplji. Hirurg mora da vas vidi da bi dao preciznu ponudu, a neko dodatno naplaćuje konsultacije, neko kontrole, neko sve uračuna u cenu… Vaše je da sve to unapred pitate.
3. Bol: Odgovor je jasan - ni jedne sekunde ne boli ništa. Ni na operaciji, ni posle nje. Oporavak je malo dosadan (otekline, modrice), ali bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi i za skidanje konaca. Plašila sam se da će me nešto čupkati i peckati, ali zapravo je dr Anica Jevremović samo izvukla neku tanku strunu i baš ništa nisam osetila.

Oporavak nakon podizanja kapaka: Dan po dan

Ništa posebno strašno! Kući sam otišla odmah. Imala sam deblje flastere koji su me nervirali - osećaj je bio kao da nosim kačket i moram da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ali, ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 časa. Doktorka ih je natopila nečim i začas skinula. Nema čupkanja ni cimanja - toga sam se takođe plašila bez ikakvog razloga.

Nove, tanke flastere sam nosila još narednih 6 dana. Čim ih je stavila, a ja nabacila svetlije naočare za sunce, izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom i malo prošetala po centru grada. Niko me nije gledao čudno. Priznajem, bila sam manje natekla od većine ljudi. Otečenost zavisi od tehnike plastičnog hirurga, ali i od samog organizma.

Već nakon 2-3 dana sam našminkala ceo deo lica osim očiju i krenula da "zujim" po gradu. Nakon 7 dana skinuti su konci, a nakon 10 dana ja sam sa punom šminkom snimala sadržaj za društvene mreže o svom iskustvu. Tog 10. dana od operacije, snimala sam se i sa ajlajnerom. Malo je reći koliko sam bila srećna što ponovo mogu da nosim ajlajner na način na koji sam navikla, bez ikakvih prepreka.

Dugoročni rezultati i razmišljanja o podizanju kapaka

Nekoliko meseci nakon procedure, mogu da razmislim o stvarima koje su me drugi pitali, ali sa većom perspektivom.

Modrice nisu postojale, ali hematomi od operacije koji su bili gore, prirodno padnu dole. Ispod jednog oka sam imala manju fleku nakon 10 dana, ali bila je dovoljno nevidljiva ispod šminke.

Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. On naravno bledi vremenom i postaje sve nevidljiviji. Ali, da ne postoji, to ne bi bila plastična hirurgija nego naučna fantastika. Kod žena koje sam upoznala, a radile su podizanje kapaka pre par godina, čak i kada biste se zagledali, ne vidi se ništa. Što se mene tiče, baš me briga za te male, fine crtice koje sada imam - one se začas prekriju šminkom. Spuštene kapke, sa druge strane, nisam mogla da sakrijem nikako. Ožiljak je lako učiniti nevidljivim.

Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina nastavlja da vuče lice na dole - padaju obrazi, obrve, sve… Kome je do toga, radi podizanje obrva, temporalni lifting ili lifting lica. Kome nije, odlazi na razne tretmane. Dakle, lice nastavlja da živi svoj život i da vremenom opet podleže uticajima starjenja. Retki su ljudi kojima je bila potrebna druga operacija podizanja kapaka.

Zašto sam odlagala i konačno poverenje

Da, što sam kilavila i nisam ovo uradila ranije, kad sam već znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja? Eto, pitam se zašto sam se glupirala sa nitima, tehnikama šminkanja i slično. Odgovor je, naravno, strah. Jeste, posle bitke su svi generali, pa i ja. Sad kad znam ovo što znam, smešno mi je što sam se plašila bola, koga nema. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću da izgledam kao izubijani vanzemaljac jako dugo, da neću zbog toga moći da radim…

Jedino se nisam plašila kako će da ispadne. Taj deo je bio neobičan. Kad idem na sistematski, smrznem se od straha zbog vađenja krvi. Isto je i sa zubarom. Na dan operacije, međutim, nisam bila čak ni nervozna. Nisu me drhtale ruke, vilica nije svokoća… i ništa. Verujem da ovo važi samo za mene i da je to privilegija jer svog plastičnog hirurga poznajem dugi niz godina. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala kako će da ispadne, da li će biti dobro. Ja sam to jednostavno znala.

A ovo je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka, pa i bilo šta drugo tome slično. To tražite, to pronađite i verujte mi - sve će biti u savršenom redu.

Nakon podizanja kapaka, osećam se oslobođeno. Ne samo estetski, već i funkcionalno. Moj pogled je potpuno drugačiji - bukvalno i figurativno. To je bio moj izbor i jedna od najboljih odluka za moj kvalitet života.