Pravnička profesija u Srbiji: Između Sna, Realnosti i Borbe za Dostojanstvo

Godinama unazad, diploma Pravnog fakulteta smatrana je zlatnom kartom za stabilnu i uglednu karijeru. Danas, međutim, stvarnost za mnoge mlade pravnike u Srbiji daleko je od te idealizovane slike. Prezasićenost tržišta, niske početne plate, nepostojanje sistema i sveprisutna potreba za "vezom" stvaraju ozbiljne prepreke za profesionalno ostvarenje. Ovaj tekst nastoji da rasvetli trenutnu situaciju, analizira ključne izazove i pruži realan uvid u mogućnosti koje stoje pred diplomiranim pravnicima.

Tržište prezasićeno, a plate na početku karijere često ponižavajuće

Jedan od najvećih problema sa kojim se suočavaju mladi pravnici je ogroman broj diplomiranih studenata koji godišnje napusti fakultete. Kao što primećuju diskutanti, broj upisanih na državne i privatne fakultete se prepolovio, što je možda pokazatelj da se konačno širi svest o teškoj situaciji na tržištu rada. Ipak, i dalje ima previše pravnika za premalo kvalitetnih radnih mesta. Ova disproporcija direktno utiče na visinu početnih plata.

Česte su ponude za posao pravnika sa početnom platom od 30.000 do 35.000 dinara, čak i za one sa položenim pravosudnim ispitom. Ove cifre izazivaju žestoke debate. Da li je prihvatiti takvu platu ponižavanje ili realnost sa koje treba početi? Mišljenja su podeljena.

Jedni smatraju da je pristajanje na takve uslove srozavanje vrednosti vlastitog rada i obrazovanja, što dugoročno šteti celoj profesiji i vodi ka još nižim zaradama. Kako jedan sagovornik ističe, ako danas prihvatimo 30.000 dinara, sutra će to postati novi standard, a napredovanje će biti teško ostvarivo. "Pitanje je zašto bi se xyz klonovi zadovoljili sa 30.000", postavlja se retoričko pitanje, nagoveštavajući ciklus koji gura plate na dole.

S druge strane, mnogi ističu da je situacija pojedinaca različita. Za nekoga ko nema finansijsku podršku porodice, čija je porodica bolestana ili ko jednostavno mora da preživi, 35.000 dinara je bolje nego ništa. To može biti prelazno rešenje, prilika za sticanje iskustva dok se ne nađe nešto bolje. "Svaki posao, dok je pošten, je i dobar", primećuje jedan korisnik, naglašavajući važnost aktivnosti u odnosu na čekanje idealne prilike.

Advokatura: Rudarski put ili ispunjenje sna?

Za mnoge, vrhunac pravničke karijere je samostalna advokatura. Međutim, put do uspešne advokatske kancelarije je izuzetno zahtevan, naročito za one koji nemaju porodičnu podršku ili ustaljenu mrežu klijenata.

Iskustva onih koji su krenuli tim putem govore da su prve godine (čak i tri do pet) finansijski veoma teške. Troškovi otvaranja kancelarije (kirija, oprema, softver, pravne baze), obavezne naknade komori, porezi i doprinosi znatno opterećuju budžet, dok su prvi prihodi neizvesni i često kasne sa naplatom. Kako jedan advokat opisuje: "Sve što zaradim odlazi na obaveze... bukvalno odem u banku sa nalogom za isplatu 1.000 dinara."

Ključni problem je naplata usluga. Spori sudski postupci, klijenti koji ne plate na vreme ili uopšte, kao i nelojalna konkurencija koja nudi usluge po niskim cenama, čine poslovanje izazovnim. Pored toga, zabrana direktnog reklamiranja otežava mladim advokatima da se istaknu na tržištu, čineći ih zavisnim isključivo od preporuka i poznanstava.

Ipak, za one koji istraju, advokatura donosi nezamenjive prednosti: potpunu samostalnost, zavisnost isključivo od svog znanja i rada, te mogućnost za visoke prihode u dugom roku. Kako ističe jedan iskusniji kolega, "ovo nije posao za platu, već ulaganje u budućnost."

Državni sektor: Sigurnost uz cenu ograničenog napretka?

Državni sektor (sudovi, tužilaštva, ministarstva, javna preduzeća) privlači mnoge pravnike prividom stabilnosti i fiksnog radnog vremena. Plate ovde mogu varirati, ali često počinju od sličnih iznosa kao u privatnom sektoru (oko 35-45.000 dinara), sa mogućnošću postepenog napredovanja.

Medutim, put do zaposlenja u državnom sektoru često je obeležen nepotizmom i političkim vezama. Kako se konstatuje u diskusijama, konkursi se često pišu za unapred određenog kandidata, a "javne su to jasle". Ipak, postoje i primera gde su vrednost i rad prepoznati, pa su pojedinci napredovali i bez jakih političkih veza, ali to ostaje izuzetak a ne pravilo.

Rad u državnoj ustanovi može pružiti dragoceno iskustvo i uvid u rad sistema, ali može biti i frustrirajući zbog birokratskih procedura, sporosti i često ograničenih mogućnosti za stvarno stručno usavršavanje.

Javni beležnici i izvršitelji: Monopol sa nejednakim uslovima za zaposlene

Rad u kancelariji javnog beležnika (notara) privlači mnoge zbog percepcije visokih prihoda ove profesije. Međutim, stvarnost za zaposlene pravnike u ovim kancelarijama može biti drugačija. Plate pripravnika i saradnika znatno variraju - od svega 30.000 do 60.000 dinara, u zavisnosti od obima posla i "darežljivosti" beležnika.

Rad je intenzivan, sa puno administrativnih i ponavljajućih zadataka, često uz prekovremeni rad. Napredovanje je ograničeno, a šansa da sami postanete javni beležnik je minimalna bez ozbiljnih političkih i finansijskih resursa, s obzirom na način izbora i visoke troškove obezbeđivanja prakse.

Da li postoji izlaz iz krize? Saveti i strategije za mlade pravnike

U ovako teškoj situaciji, pasivno čekanje nije opcija. Evo nekoliko pravaca razmišljanja i saveta koji proizilaze iz iskustava kolega:

1. Ne ograničavajte se na klasične pravničke poslove. Tražite prilike u bankarstvu, osiguranju, reviziji, ljudskim resursima (HR), marketingu ili čak IT sektoru. Analitičko razmišljanje stečeno na pravnom fakultetu cenjeno je u mnogim industrijama. Neki pravnici uspešno se prekvalifikuju za poslove u oblasti kompijuterskog programiranja ili pisanja.
2. Uložite u specjalizaciju. Tržište ceni eksperte. Master studije ili kursevi u oblastima kao što su intelektualna svojina, poresko pravo, privredno pravo EU ili arbitraža mogu vas izdvojiti iz mase. Istražite i mogućnosti van zemlje.
3. Mrežirajte se aktivno i etički. Pohađajte stručna predavanja, volontirajte u organizacijama koje vas zanimaju, budite aktívni na profesionalnim platformama. Gradite odnose zasnovane na profesionalizmu, a ne isključivo na traženju koristi.
4. Razmislite o lokaciji. Šanse za posao u Beogradu su nesrazmerno veće nego u manjim gradovima. Ako je to moguće, razmislite o preseljenju, makar privremeno, da biste stekli iskustvo.
5. Cenite svoje vreme i znanje, ali budite realni. Nemojte olako pristajati na iskorišćavanje (dugotrajno volontiranje bez ikakve naknade), ali budite spremni da s početnom, iako skromnom, platom steknete ključno iskustvo. Postavite sebi vremenski okvir za napredak.
6. Ne gubite strpljenje i upornost. Izgradnja karijere, naročito u ovako konkurentnoj oblasti, traje vreme. Pripremite se da će put biti dug i da će zahtevati žrtve, ali da uz upornost i kontinuirani rad na sebi može dovesti do željenog cilja.

Zaključak: Borba za dostojanstvo profesije počinje od nas samih

Stanje pravničke profesije u Srbiji je svakako teško, reflekcija širih društveno-ekonomskih problema. Prezasićenost, niske početne plate i nepotizam čine početak karijere izuzetno izazovnim. Međutim, unutar te realnosti postoje putevi napretka.

Kĺjuč je u aktivnom pristupu, spremnosti na kontinuirano učenje, fleksibilnosti i strateškom razmišljanju. Umesto da očajavamo ili da bespogovorno prihvatamo loše uslove, možemo da tražimo alternativne staze, da se specjalizujemo i da gradimo svoju profesionalnu vrednost. Konačno, kao što jedan od učesnika diskusije primeti, važno je da se medjusobno podržavamo i poštujemo, čak i kada se ne slažemo, jer prolazimo kroz slične izazove. Budućnost profesije zavisi i od toga koliko ćemo danas, kao pojedinci i kao zajednica, biti spremni da se borimo za njeno dostojanstvo i vrednost.