Hrononutricija: Revolucionarni pristup ishrani za gubitak težine i zdravlje

U potrazi za savršenom dij koja će trajno rešiti problem viška kilograma, mnogi su isprobali razne metode - od strogih ograničenja do brojanja svake kalorije. Međutim, postoji jedan pristup koji se ne fokusira na koliko jedemo, već na kada jedemo. To je hrononutricija - grana medicine koja se bavi individualnim režimom ishrane prema zakonitostima prirodnih ritmova lučenja hormona i enzima u našem telu.

Šta je hrononutricija?

Osnovna premisa hrononutricije je da svaki čovek ima jedinstven genetski zapis prema kojem se odvijaju sve naše fiziološke funkcije i koriste namirnice za dobijanje energije. Ova medicinska disciplina je sačinila najprecizniju kartu dnevnog ritma našeg metabolizma, određenu izlaskom sunca, podnevom, poslepodnevom, zalaskom sunca i noći.

"Ako uzimamo namirnice kada im nije vreme, zbunjujemo naše žlezde i tražimo od njih da se aktiviraju u vreme kad se one prirodno odmaraju," objašnjava se u stručnoj literaturi. "Posledica je poremećaj metabolizma koji vodi u hronične bolesti i gojaznost, kako opšte tako i parcijalne taloženje masnih naslaga u određenim delovima tela."

Zašto je timing obroka ključan?

Naš organizam je prilagođen da samo u određeno doba dana može dobro da vari i iskoristi određene kombinacije namirnica. Nije isto ako u jedno doba dana jedemo vrstu hrane koju prema ritmu lučenja hormona i enzima ne možemo iskoristiti u to doba dana, a mogli bismo imati veliku korist da smo je pojeli nekoliko sati ranije ili kasnije.

U hrononutritivnom režimu nema ograničenja u količini namirnica - slatkiša i masnoća. Ne postoji brojanje kalorija, nema spiskova recepata po danima. Primena principa ove ishrane omogućava bez velike muke trajno gubljenje viška kilograma, a ukoliko postoji poremećaj u vrednostima šećera, holesterola i triglicerida u krvi, ovaj režim omogućava postizanje normalnih vrednosti i sprečavanje nastanka dijabetesa, bolesti srca, krvnih sudova i maligniteta.

Osnovni principi hrononutricije

1. Doručak - pokretač sagorevanja masti

Izostavljanje doručka je najteži mogući prekršaj u ishrani. Jedino jutarnje uzimanje namirnica aktivira masne ćelije da ispuštaju iz skladišta masti. Ako preskačemo doručak, umesto da se isprazne, rezerve se pune.

Idealan doručak trebalo bi da sadrži masti, belančevine i sporo resorbujuće ugljene hidrate/žitarice, jer je naš organizam prilagođen da samo ujutro može dobro da vari i iskoristi te kombinacije. Ujutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i za mnoge druge funkcije.

Za doručak se ne uzimaju prosti šećeri - med, običan šećer, voće, desert. Nikad uz ručak.

2. Ručak - punjenje baterija

Ručak je takozvano punjenje baterija. Taj obrok ne bi trebalo preskakati jer se često dešava da se izostavljen obrok uveče nadoknadi povećanim unosom hrane.

Za ručak treba uzimati belančevine životinjskog ili biljnog porekla, povrće kao izvor sporih šećera i vlakana - i nikad, baš nikad ne pojesti desert odmah posle obroka.

Meso je moguće zameniti proteinima iz biljaka - pasulj, soja, grašak. U pogrešne kombinacije ubrajaju se mnoga ukusna jela koja se često prave: šnicla s krompirom, meso i hleb, meso i testenina, lazanje, špagete s mesom, musaka od krompira, banana i jogurt.

Osobe obolele od raka debelog creva navode da su uzimale meso s hlebom ili krompirom, kao i meso u kombinaciji sa testeninama. Belančevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one u mesu ne idu zajedno. Testenina i slatkiši takođe nisu dobra kombinacija.

3. Užina - pravo vreme za slatkiše

Slatkiše i voće treba konzumirati između glavnih obroka, a ne odmah posle njih. Jedna čaša crvenog vina je idealna za varenje ukoliko nam obrok nije sačinjen od ugljenih hidrata.

Eventualno se može konzumirati jedna vrsta voća sat vremena nakon obroka, samo kad je telesna težina idealna.

4. Večera - prelazak na racionalniji biološki model

Uveče se moramo prebaciti na racionalniji biološki model jer je to vreme kad telo prirodno skladišti mast. Već u sumrak ćelije su zamorene i "lenje", kortizon (hormon budnosti) se mnogo manje luči i počinje da se proizvodi hormon sna. Po liniji manjeg otpora, one žude za brzim šećerom da bi ga što lakše i s manje napora uskladištile.

Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate kao i povrća koji su izvor vlakana. To je vreme za unos vlakana koji će nas zasititi u toku čitave noći i polinezasićenih masnih kiselina - masne ribe kao što su skuša, losos, som.

Drugi isto tako dobar izbor za večeru je grilovana piletina, ćuretina, teletina, tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir sa izborom od dve ili više svežih salata začinjenih balzamikom i hladno ceđenim uljima.

Vreme između večere i odlaska na spavanje ne treba da bude kraće od dva sata.

Detaljna pravila hronodijete

• Između svakog obroka trebalo bi da prođe najmanje tri, a idealno je četiri sata (od 8 ujutro do 20 časova)
• Obavezno je jesti samo određenu vrstu namirnica u određeno vreme u toku dana
• Zabranjen je unos svih pića koja sadrže veštačke zaslađivače jer i oni izazivaju povećano lučenje insulina
• Proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku (bilo da je ručak ili večera u pitanju)
• Vreme kada je kombinacija jedino moguća, čak i poželjna, jeste jutro - tada je aktivnost enzima veoma značajna i jedino ujutro ne postoji kompeticija tih enzima u varenju
• Zabranjene su sve vrste grickalica između obroka
• Slatkiši se ne smeju jesti uveče
• Hleb, testenine i skrobna povrća (krompir) jedu se najkasnije do 15 časova
• Slatko mleko nije hrana koja se lako vari i hrononutricija ga u potpunosti zabranjuje
• Kiselo mleko i sir su dozvoljeni izvor proteina

Zašto hrononutricija deluje?

U hrononutritivnom režimu nema ograničenja u količini namirnica, slatkišima ili masnoćama. Ne postoji brojanje kalorija, nema spiskova recepata po danima. Hrono ishranom kod gojaznih se za veoma kratko vreme (oko 4 nedelje) bez ikakve muke dovodi do upadljivog gubitka telesne težine. U praksi imamo slučajeve od gubitka i više od 10 kg, mada je najčešće oko 6-8 kg.

Osim gubitka kilograma, ovaj metod reguliše izgled siluete - naše telo postaje oblikovano prema urođenoj fiziološkoj konstituciji. Izražen stomak, "jahaće pantalone", velika zadnjica, debele butine itd. nisu pokazatelji naše konstitucije već posledica nepravilnog nutritivnog režima i mogu se regulisati za izuzetno kratko vreme.

Dokazano je da određena vrsta hrane ne odgovara svakoj konstituciji. Da bismo tačno odredili vrstu morfotipa, primenjujemo takozvane antropometrijske mere koje nam u praksi olakšavaju individualni pristup.

Na primer, dokazano je da suviše kuvanog povrća u ishrani (šargarepa, celer, cvekla, paškanat, boranija, krompir itd.) dovodi do pojave širokih kukova; suviše mesa u ishrani dovodi do smanjenja bokova, butina i stomaka i blagog povećanja ramena i grudnog koša; mnogo skroba (testenine, krompir, hleb) dovodi do pojave velikog stomaka, butina i zadnjice u zavisnosti od pola i starosti itd.

Testiranje netolerancije na hranu

Da bi hrononutritivni režim dao najbolje rezultate, preporučuje se obaviti testiranje netolerancije na hranu. To podrazumeva precizno ispitivanje koja se namirnica može iskoristiti za stvaranje energije na ćelijskom nivou bez štetnih ostataka, a koje namirnice treba izbegavati.

Ovaj test omogućava personalizovan pristup ishrani koji najbolje odgovara vašem organizmu.

Iskustva korisnika

Mnogi koji su probali ovaj način ishrane ističu da nije reč o klasičnoj dijeti, već o pravilnoj kombinaciji hrane. "Naučiš da jedeš da bi živeo, a ne živiš da bi jeo," ističe jedan od korisnika.

Drugi navode: "Dobila sam ovu dijetu od jedne žene koja je vidno smršala zahvaljujući ovoj dijeti. Kaže da uopšte nije naporna, ne gladuješ, sve je dozvoljeno samo treba pratiti sta sa cime jedeš i u koje doba dana. Jako malo odricanja a dobri rezultati."

Treći dodaje: "Oduševljena sam. Nije mi bitno da to ide brzo već da se kg ne vraćaju."

Zaključak

Hrononutricija predstavlja revolucionaran pristup ishrani koji se ne zasniva na ograničavanju, već na pravilnom vremenskom rasporedu konzumiranja hrane. Poštovanje prirodnih ritmova našeg tela omogućava ne samo gubitak viška kilograma, već i poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja, regulaciju hormonskog sistema i sprečavanje razvoja hroničnih bolesti.

Ključni principi ove ishrane uključuju obilan doručak, proteinski ručak, kontrolisanu užinu sa slatkišima i laganu večeru, sve uz poštovanje vremenskih intervala između obroka. Za najbolje rezultate preporučuje se kombinacija sa testom intolerancije na hranu kako bi se ishrana maksimalno personalizovala.

Za one koji su umorni od strogih dijeta i brojanja kalorija, hrononutricija može predstavljati održiv i prirodan put ka zdravijem životu i željenoj figuri.

Uz ovaj način ishrane, procesi poput anticelulit masaža, anticelulit masažama, anticelulit masaže, anticelulit masaži i anticelulit masažom mogu postati efikasniji, jer će organizam biti bolje pripremljen za uklanjanje masnih naslaga. Takođe, ozbiljniji hirurški postupci kao što su dermolipektomija, dermolipektomije, dermolipektomiji, dermolipektomijom i dermolipektomiju ili liposukcija, liposukciji, liposukcijom, liposukciju i liposukcije mogu biti manje potrebni, dok se procedure poput lipoliza, lipolize, lipolizi